Шта је Пхиллипсова крива?
Филипсова крива наводи да постоји инверзни однос између инфлације и стопе незапослености када се приказује или графички приказује, односно, што је већа стопа инфлације у привреди, нижа ће бити стопа незапослености и обрнуто. Овај економски концепт развио је Виллиам Пхиллипс и доказан је у свим главним светским економијама.
Политике које су развијене да подстакну раст економије, повећање стопе запослености и одрживи развој у великој мери зависе од налаза Пхиллипсове криве. Међутим, утврђено је да су импликације Пхиллипсове криве истините само у кратком року, јер то не оправдава у ситуацијама када постоји стагфлација у економији, тј. Ситуација када су и незапосленост и инфлација алармантно високе.
Пример Пхиллипсове криве
Узмимо пример Пхиллипсове криве.
У Пхилипсовој кривуљи супротна корелација између инфлације у економији земље и незапослености приказана је као крива наниже. На пример, ако је стопа незапослености у економији 6%, онда је стопа инфлације 3%. Сада, према Филипсовој кривој, ако се стопа незапослености смањи са 6% на 5%, тада ће се стопа инфлације повећати на 3,5%, а ако се стопа незапослености повећа тада ће се смањити и стопа инфлације. Стога је ефекат повећања или смањења стопе незапослености на инфлацију предвидљив.
То је тако јер када влада повећа државну потрошњу онда ће раст који се генерише тиме повећати потражњу за радном снагом, смањујући тако стопу незапослености. Сада ће фирме повећати номиналне зараде за запошљавање радне снаге, повећавајући тиме расположиви приход радника. Ово повећање расположивог дохотка ће тада повећати потрошњу уобичајене робе, али ће истовремено компаније имати све веће трошкове зарада. Повећани трошкови пренеће се на потрошаче повећањем цена финалних производа. Дакле, покушај смањења стопе незапослености погоршаће инфлацију.
Значај Пхиллипсове криве
Неке од предности Пхиллипсове криве су следеће:
- Проблем избора оптималног нивоа инфлације и комбинације незапослености може се решити коришћењем Филипсове криве, јер се оптимални ниво инфлације и комбинација незапослености могу анализирати помоћу технике криве индиферентности.
- Пхилипсова крива се посматра као трговина између инфлације цена и незапослености.
- Положај Пхиллипсове криве говори о почетној величини односа инфлације и незапослености.
- Коришћењем ове теорије показује се да мања инфлација може постојати само по цену веће незапослености, а нижа незапосленост може постојати само по цену веће инфлације.
Мане
Ограничења и недостаци Пхиллипсове криве укључују следеће:
- Између надница и цена постоји двосмерни однос. Бити надница један је од главних елемената у производним трошковима предузећа који утиче на цене робе. Али у исто време цене имају свој утицај на трошкове живота, тако да утичу и на зараде. Филипсова крива сматра једини ефекат зарада на цене и занемарује ефекат цена на зараде. То је његово ограничење, јер пораст цена узрокује повећање животних трошкова што онда доводи до повећања зарада.
- Концепт Филипсове криве претпоставља да је инфлација унутрашњи проблем земље и повезан је са домаћим тржиштем рада које занемарује чињеницу да инфлација у данашње модерно време није повезана само са унутрашњом земљом, већ је и међународни феномен.
- Откривено је када се стагфлација догодила седамдесетих година прошлог века да су импликације Пхиллипсове криве истините само краткорочно, јер то не оправдава у ситуацијама када у економији постоји стагфлација, тј. Ситуација када су незапосленост и инфлација алармантни високо. Дакле, током стања стагфлације анализа Пхиллипсове криве не важи.
Важне тачке Пхиллипсове криве
- То је економски концепт који је развио Виллиам Пхиллипс.
- Према концепту Пхиллипсове криве стопа инфлације и стопа незапослености у економији имају обрнут однос, што значи да је виша стопа инфлације повезана са нижом стопом незапослености и обрнуто.
- Овај концепт користио се као водич за макроекономску политику у 20. веку, али исти је доведен у питање током стагфлације 1970-их.
- Према Пхиллипсовој кривуљи, сваки покушај фокусирања на повећање инфлације смањиће незапосленост која превладава у економији. Алтернативно, фокусирање на смањење незапослености такође повећава инфлацију. другим речима, постоји компромис између инфлације и незапослености.
- Разумевање Пхиллипсове криве у светлу очекивања потрошача и радника показује да се веза између незапослености и инфлације можда неће одржати дугорочно.
Закључак
Пхиллипсова крива коју је развио Виллиам Пхиллипс наводи да су инфлација и незапосленост стабилни и обрнути однос, тј. Што је већа стопа инфлације у привреди, нижа ће бити стопа незапослености и обрнуто. Теорија Пхиллипсове криве тврди да економски раст долази до инфлације, а то би заузврат требало да повећа више радних места и мање незапослености. Алтернативно, фокусирање на смањење незапослености такође повећава инфлацију.
Међутим, оригинални концепт Виллиама Пхиллипса донекле се показао погрешним када се стагфлација догодила 1970-их. У то време стагфлације и стопа инфлације и стопа незапослености биле су високе. Дакле, импликације Пхиллипсове криве су истините само у кратком року.
