Просечни трошак - дефиниција, формула, прорачун, примери

Колики је просечни трошак?

Просечни трошак односи се на јединични трошак производње, који се израчунава дељењем укупних трошкова производње укупним бројем произведених јединица. Другим речима, мери се количина новца коју предузеће мора да потроши да би произвело сваку јединицу производа. Формира основну компоненту потражње и понуде, јер утиче на криву понуде.

Такође је познат као јединични трошак или просечни укупни трошак. Укупан трошак производње можемо даље раставити на компоненте са фиксним и променљивим трошковима. Генерално, компонента укупних фиксних трошкова се не мења, па је отуда промена просечних трошкова првенствено последица промене укупних променљивих трошкова. Ако трошак достигне праг, препоручљиво је или повећати продајну цену или преговарати о компоненти променљивих трошкова, јер ће у супротном то довести до пословног губитка.

Како израчунати просечну цену?

Можемо га израчунати следећи следећих пет корака:

Корак 1: Прво, утврдите фиксне трошкове производње настале током датог периода, који могу укључивати плату, амортизацију, закуп закупа, трошкове маркетинга и оглашавања, итд. Ове главе трошкова се не мењају променом обима производње.

Корак 2: Следеће, одредите променљиве трошкове производње настале током датог периода, који могу укључивати трошкове сировина, зараде, рачуне за електричну енергију итд. Ови трошкови углавном зависе од обима производње.

Корак 3: Затим израчунајте укупне трошкове производње сабирањем фиксних (корак 1) и променљивих трошкова производње (корак 2).

Укупни трошкови производње = фиксни трошкови производње + променљиви трошкови производње

Корак 4: Сада одредите број јединица произведених током датог периода.

Корак 5: Коначно, израчунајте просечне трошкове производње тако што ћете поделити укупне трошкове производње (корак 3) са бројем произведених јединица (корак 4) као што је приказано доле.

Формула просечних трошкова = Укупни трошкови производње / број произведених јединица

Примери

Пример # 1

Узмимо једноставан пример производног погона АСФ Инц., где су укупни фиксни трошкови производње током године износили 100.000 УСД, а променљиви трошкови производње 20 УСД по јединици. Одредите просечне трошкове производње ако је компанија током године произвела 20.000 јединица.

Дато,

• Променљива цена по јединици = 20 УСД
• Број произведених јединица = 20.000
• Укупни фиксни трошкови производње = 100.000 УСД

Решење:

Израчун укупних променљивих трошкова производње биће -

Укупни променљиви трошкови производње = Променљиви трошкови по јединици * Број произведених јединица

Укупни променљиви трошкови производње = 20 * 20 000 УСД = 400 000 УСД

Сада је израчунавање укупних трошкова производње следеће:

Укупни трошкови производње = Укупни фиксни трошкови + Укупни променљиви трошкови

Укупни трошкови производње = 100.000 УСД + 400.000 УСД = 500.000 УСД

Сада је прорачун следећи:

Формула просечних трошкова = Укупни трошкови производње / Број произведених јединица

= 500.000 / 20.000 УСД = 25 УСД по јединици

Пример # 2

Ако се у горњем примеру број јединица произведених током године повећао на 25.000, онда одредите просечне трошкове производње за повећану производњу.

Дато,

• Променљива цена по јединици = 20 УСД
• Број произведених јединица = 25.000
• Укупни фиксни трошкови производње = 100.000 УСД

Решење:

Израчун укупних променљивих трошкова производње биће -

Укупни променљиви трошкови производње = Променљиви трошкови по јединици * Број произведених јединица

Укупни променљиви трошкови производње = 20 * 25.000 УСД = 500.000 УСД

Сада је израчунавање укупних трошкова производње следеће:

Укупни трошкови производње = Укупни фиксни трошкови + Укупни променљиви трошкови

Укупни трошкови производње = 100.000 УСД + 500.000 УСД = 600.000 УСД

Сада је прорачун следећи:

Формула просечних трошкова = Укупни трошкови производње / Број произведених јединица

= 600.000 / 25.000 УСД

= 24 долара по јединици

Стога су се нови јединични трошкови производње смањили са 25 на 24 долара по јединици захваљујући предностима економије обима.

Дијаграм просечних трошкова

Типично, крива просечних трошкова (плава линија) резултира у облику слова У као што се може видети на горњем дијаграму. То је првенствено због просечних променљивих трошкова производње (сива линија) који се смањују са повећањем производње у почетку, а затим почињу да расту са инкременталном производњом. С друге стране, просечни фиксни трошкови (наранџаста линија) настављају да се значајно смањују како се повећава обим производње.

Гранични трошак (жута линија) након почетног смањења почиње да расте због смањења граничне продуктивности и пресеца криву у најнижој тачки (минимуму), након чега крива такође почиње да се нагиње према горе. Од овог тренутка надаље, крива граничних трошкова је изнад криве просечних трошкова, а самим тим и повећање обима производње повећава трошкове.

Овај концепт је критичан јер помаже у одређивању дугорочне цене и понуде било које робе, а тиме и значајно утиче на добит. На пример, ако је продајна цена робе виша од просечног трошка (АЦ), тада компанија остварује профит. С друге стране, ако је продајна цена нижа од јединичне цене, то је предлог који доноси губитак.

Предности

• То знатно поједностављује поступак обрачуна трошкова и вођења евиденције.
• Аутоматски прилагођава утицај колебљивости цена уочених током датог периода.
• То отежава манипулацију рачуноводственим цифрама и стога пружа тачну слику о послу.

Мане

• Сваки пут када се нова куповина догоди по стопи која се разликује од претходне, она се мења, што резултира честим променама и продајне цене.
• Просечни трошак можда неће одражавати преовлађујућу тржишну стопу јер просек износи у целом периоду.